Filmovi, kikiriki, semenke, zanimacija za oči
Šta da Vam kažem kad već sve znate.
Charles Bukowski, mozda ste culi to ime a mozda i niste. Uglavnom, jedan od najupecatljivijih pisaca 20. veka. Covek koji je ostao upamcen po svom pisanju, za koje inace mnogi smatraju da je prosto ali je covek opet shvatio da veci deo ljudi na ovoj planeti mnogo lakse prihvata prostije stvari nego slozenije a i zasto komplikovati nesto sto ne treba
Covek koji nije samo pisao knjige nego je iste i prozivljavao, ali ovde necu pricati o njegovim knjigama, jer mi vam oduzeo isuvise vremena. Usresredi cu se na film o njegovom zivotu ili preciznije receno o jednom delu njegovog zivota, Barfly. Barfly je inace bukvalno sleng za kafice u Americi, gde kad narucite pivo sasvim je normalno da vam musica uleti u isto, takodje da se potucete sa barmenom i da ostali to gledaju i klade se ko ce dobiti tucu. Jednom recju zivot na margini, kao sto bi neki rekli od danas do sutra.
Glavni lik u filmu je Henri Kinaski, inace alter ego Charlesa Bukowskog koji ga je cesto koristio u svojim knjigama a isti je koriscen i u filmu. Ono sto je posebno upecatljivo u filmu jeste uloga Miki Rurkija, kako volim da ga zovem koji je maestralno odglumio. Bukvalno od glasa, preko pokreta tela, izraza lica, sve je savrseno. Usudjem se da kazem da mu je to najbolja uloga. Ne treba zaboraviti Faye Dunaway, koja glumi jednu od mnogobrojih partnerki Henrija Kinaskog.
Fiilm je inace snimljen 1987, pa sam se i ja pitao zasto ga bas sad gledam. Od skora sam poceo da citam Bukovskog i zainteresovalo me je kako izgleda ekranizacija bar delica njegovog pisanja, jer sve u vezi je zaista interesantno.
Balls of fury
Volim stoni tenis, ali na prste jedne ruke mogu da navedem holivudske filmove koji se bave ovom tematikom. Da li im je sport isuvise dosadan, da li imaju kompleks od Kineza koji suvereno vladaju ovim sportom godinama, ne znam. Ali Balls of fury je film koji je dotakao ovaj sport i to na smesan nacin.
Ne samo da je film baziran na stonom tenisu nego je i parodija na mnoge druge filmove ( uglavnom filmove gde glumi Arnold i Jean Claude, jer su oni vecita inspiracija ).
Ekipa gluamca nije toliko poznata ali se jedno ime izdvaja Christophen Walken, koji za divno cudo glumi kineskog ali ponavljam kineskog narko bosa sa sve akcentom koji je zaljubljenik u stoni tenis i organizuje svake cetvrte godine turnir na kome ucestvuju najbolji igraci iz celog sveta.
Tu na scenu stupa glavni junak Randy Datona koji je veciti talenat americke skola ali koji je zbog gafa iz mladosti morao da prekine svoju karijeru. On sad zapocinje novo poglavlje tako sto uspeva da dobije pozivnicu na turnir i ujedno kao tajni agent FBI – a uspeva da se infiltrira na tajno ostrvo velikog narko bosa.
Film je inace iz 2007 godine, ali je nekako uspeo da dodje do mene tek sad. Ukoliko nemate sta drugo da radite a zelite da ubijete vreme smehom, svakako preporucujem ovaj film, za koga je moj drugar koji trenira stoni tenis rekao da je cista budalastina.
Trucker
Trucker, dosta rogobatan naziv za jedan film. Pocetak dosta odgovara nazivu filma. Zena koja vozi kamion po celoj Americi zaradjujuci za zivot. Prica biva zanimljivija ako znate da zena ima sina koga je ostavila svom muzu prilikom razvoda iako je vrlo cesto obratna situacija.
Posle 11 godina i konacno otplacenog kamiona, desava se da se njen muz razboli od raka debelog creva i ona silom prilika mora da izigrava majku deteta koga nije videla 10 godina. Vrlo je mucno gledati tokom film kako sin majku zove po imeni ili nekad sipaticnim americkim nazivom: kucka. Majka ( Michelle Monaghan, koja je poznata po filmu Eagle Eye ) ili vozac kamiona, dzukela, kurva, nazivi kojima je ona bila cascavana tokom filma pokusava da iz samackog zivota, gde su njeni jedini prijatelji kamion, po neki covek na njenom putu koji zadovolji njene sexualne potrebe i covek po imenu Runner koji je ozenjen ali je oduvek bio zaljubljen u nju, pokusava da predje u zivot gde treba biti majka detetu koje je nasledilo njen temperament da radi sve na svoju ruku. Tesko, slozicete se sa mnom.
Uvek sam govorio da postoje ljudi jednostavno koji se prepuste rutini, pokusavaju da osnuju porodicu, dobiju decu, nadju regularan posao, nema nista lose u tome i drustvo uvek lako prihvata takve ljude. Sa druge strane, ljudi koji jednostavno ne vole rutinu, i izlazeci iz te rutine otvara im se mnogo opcija za uspeh ili ne uspeh i cesto drustva ne tolerisu takve ljude.
Pitanje, da li moze i jedno i drugo. Mnogi bi rekli ne mozete da igrate na dve strane, ali da li je stvarno tako.
| « | Jun 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
- Oktobar 2012 [1]
- Avgust 2012 [1]
- Jul 2012 [1]
- Maj 2012 [6]
- Mart 2012 [5]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [3]
- Septembar 2011 [2]
- Jun 2011 [1]
- Maj 2011 [1]
- April 2011 [4]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [4]
- Januar 2011 [4]
- Decembar 2010 [1]
- Novembar 2010 [5]
- Oktobar 2010 [2]
- Septembar 2010 [1]
- Jul 2010 [2]
- Jun 2010 [5]
- Maj 2010 [6]
- April 2010 [4]
- Mart 2010 [7]
- Februar 2010 [9]
- Januar 2010 [9]
- Decembar 2009 [4]
- Novembar 2009 [4]
