Filmovi, kikiriki, semenke, zanimacija za oči
Šta da Vam kažem kad već sve znate.
Gledajući film Real Stell i Jeremi Lin-a kako praši u New York Knicks-ima dolazim do zaključka kao i komentator sa ESPN-a, ne izgleda tako snažno koliko zapravo jeste.
Zapravo
mi se ceo život iznenađujemo. Kako je neko uspeo, kako neko glumi, kako neko
zarađuje ogroman novac, kako neko uspe da do juče bude nepoznat i autsajder a
stasa u pravog heroja i pobednika. Ja kažem ništa nije slučajno, svaki uspeh se
zasluži. Kažu odvojiti posao od privatnog života, možda ali teško da možete
odvojiti emocije od nečega što radite, jer ako vam je stalo do nečega tu su
uvek uključene emocije, uvek. Treba ih kontrolisati ali nekad ih samo treba
pustiti, jer i sami znate, čovek protiv sebe ne može dugo da izdži.
Pitate se žašto Roger Federer plače posle svakog osvojenog Gren Slema, žašto
Novak cepa majicu i dere se, žašto su se vaterpolisti Španije grlili ko mala
deca kad su nas dobili u finalu svetskog prvenstva, žato što je postajala
emocija.
Neko
bi rekao da je film Real Steel još jedan vid američe propagande, delimično se
slažem ali bi ga svakako preporučio mlađoj populaciji ali i starijoj, jer film
ne opterećuje a govori dosta.
Trenutno je bitno da informacija bude laka, lepo ispričana i upakovana a da
opet dosta toga može da kaže i samim tim bude razumljiva.
Godina
pitaj boga koja i Charlie Kenton čitaj gubitnik, čovek koji je napustio sve i
koga su napustili svi. Sve vreme je na putu, vozikajući u svom kamionu robote.
Da, dobro ste pročitali robote. Pošto sam već rekao da je godina pitaj boga
koja, u pitanju je budućnost gde umesto starog dobrog boksa dolazi do izražaja
borba robota. Ljudima je jednostavno dosadilo da gledaju dva borca koji se bore
a to se ne završava nista spektakularno a hteli su da vide smrt, poniženje i tu
onda stupaju na scenu roboti.
Naravno, kao i u svakom sportu, morate da dobijate da bi napredovali što nikako
ne polazi za rukom Charliju dok ne upozna svog sina koji ima 11 godina. Stvar
se komplikuje kad znate da je on znao sve vreme da ima sina ali ga se
jednostavno odrekao, čovek voli više robote. Silom prilika mora da čuva sina
neko vreme a videli smo svi na mnogim primerima kako deca mogu da promene
nečiji život.
Ne
postoji razlog zašto stalno treba forsirati rečenicu to je poneo od kuće ili
nije slušao roditelje i sl. Može mnogo da se nauči od mlađih a poenta cele
priče da sve što radiš u životu mora da ima dvosmeran put ili se trudite da
razmišljate da kad nekom poklanjate poklon ne usrećujete tu osobu nego sebeJ
| « | Februar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | ||||
- Oktobar 2012 [1]
- Avgust 2012 [1]
- Jul 2012 [1]
- Maj 2012 [6]
- Mart 2012 [5]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [3]
- Septembar 2011 [2]
- Jun 2011 [1]
- Maj 2011 [1]
- April 2011 [4]
- Mart 2011 [1]
- Februar 2011 [4]
- Januar 2011 [4]
- Decembar 2010 [1]
- Novembar 2010 [5]
- Oktobar 2010 [2]
- Septembar 2010 [1]
- Jul 2010 [2]
- Jun 2010 [5]
- Maj 2010 [6]
- April 2010 [4]
- Mart 2010 [7]
- Februar 2010 [9]
- Januar 2010 [9]
- Decembar 2009 [4]
- Novembar 2009 [4]
